[ Pobierz całość w formacie PDF ]

vremena i prostora bili specifièni za svakog pojedinog posmatraèa. Niko nije
oseæao iste posledice. No, obogaljeni dimnjak, koga su sada Sten i ostali
mornari ~
urno popravljali, obliveni znojem, jasno je pokazivao a
ta mo~
e da
uèini talasanje vremena.
Ponovo presekoa
e reku, izbegavajuæi veliki aluminijumski nanos koji je
prigua
eno sijao, i koji bi u deliæu sekunde mogao da unia
ti korito indukcionog
broda. To je dovelo "Naèez" blizu obale gde je Tobi ostavio èamac. Uzeo je
dogled gospodina Prestona i poèeo da pretra~
uje modro-zeleno grmlje, ali nije
uspeo da ga vidi.
"Neko ga je ukrao", besno reèe Tobi.
"Ili pojeo", nasmea
i se pilot.
"Nisam ga uzgajio, nije ~
iv. Testerisao sam i zakucavao i savijao pravi
metal."
"Mo~
da ga je vreme pojelo", reèe na to pilot.
Obala je delovala vodnjikavo i neodreðeno, kao modro-zelena emulzija.
Dok su se probijali uzvodno, Tobi je sve via
e poa
tovao pilota. Nijedna
izboèina nije dovoljno dugo trajala da bi se Tobi odluèio kakvog je zaista
oblika. Bregovi su se rastapali kao puter ostavljen na stolu tokom toplog
nedeljnog popodneva.
Page 125
ABC Amber Palm Converter, http://www.processtext.com/abcpalm.html
No, gospodin Preston je nekako znao kako da skrene "Naèeza" u desno do neke
precizne taèke, inaèe bi - kako je objasnio - brod doa
ao u ozbiljan sukob sa
preprekom koja bi ih rasporila od pramca do krme br~
e nego a
to je èoveku
potrebno da zevne. Mraèno prostranstvo vode i dremljivog metala postavljalo je
klopke vremenskim brodovima na svim moguæim dubinama.
Gospodin Preston provede brod tik kraj ostrva gde je mali vremenski vrtlog
upravo probio zamagljenu povra
inu reke, toliko blizu da je drveæe grebalo i
udaralo pramac, umalo oboriva
i radoznalog putnika - koji se ~
urno iskrcao na
sledeæoj postaji, zaboraviva
i èak i svoju torbu. Brbljao je nea
to o vizijama
obezglavljenih ~
ena koje lebde u vazduhu. Posada se smejala i kreveljila. Tobi
im se pridru~
io.
8. JEDENJE LEDA
Æudljivost indukcionih brodova bila je legendarna i straa
na. Veæina sveta a
to
~
ivi blizu reke - a mnogi, zapravo veæina, klonili su se toga -
prièala je da je videla brodove kako se stvore ni iz èega, ~
urno iskrcaju
ljude i pakete, i zatim krenu uz brujanje motora, pa nestanu u prvom uskom, a
zatim joa
u~
em klinu koji se ponekad podigne u vazduh pre nego a
to se sasvim
istanji i nestane.
Ljudi koji su pokua
avali da dr~
e korak sa brodom oseæali su pritisak kao
da ih dr~
i ogromna, nevidljiva a
aka. Umarali su se, pogotovo uzvodno. Stoga je
veæina ~
ivela na oko dan hoda od mesta gde su se rodili. Sna~
an mua
karac ili
~
ena mogu da, uz ogroman napor, odu pea
ke ili jaa
uæi u daleki grad da bi
dobili veæu cenu za ~
etvu, recimo, ili da kupe nea
to. Ipak, veæina radije
pua
ta da indukcioni brodovi obavljaju trgovinu uzvodno i nizvodno, odnoseæi,
recimo, bale pamuka, a donoseæi kupovna èuda naruèena iz gizdavog kataloga.
No, neki su kupovali karte za brod, koliko za vo~
nju toliko i za odredia
te.
Glavne odaje "Naèeza" ble su pune udobnih fotelja i debelih divana, sa
dovratcima punim zlatnih i belih ukrasa i poznatih prizora vremenskog
izoblièenja. U glavnom salonu postojao je ogromni tehnikolor simbolièni mural
sa velikim pilotima, a kabine prve klase imale su porcelanske kvake i
originalni zid-sliku koji je na dodir pokazivao prefinjene prizore. Putnièki
saloni imali su zakrivljene tavanice sa elegantnom pozlatom, i kristalne
sveænjake pune svetlucavih kapljica od stakla. Tobi je zurio u te nakiæene
ukrase i seæao se kako je video pravi Sveænjak, veliki svemirski grad koji su
naèinili njegovi daleki preci. U~
ivao je u ovom mestu, ali ma koliko ovi ljudi
vodili ispunjen ~
ivot, bilo je to malo u odnosu na svemir.
Dnevni putnici mogli su da siðu u potpalublje i poslu~
e se dugim nizovima
lavora u berberskoj radnji, gde je takoðe bilo u obilju pea
kira, èea
ljeva i
miria
ljavog sapuna. Sve to je ostavilo ogroman utisak na Tobija. On nikada,
èak ni u pilotovoj kuæi, nije video toliko obilje i prefinjenost.
"Argo" je bio èist, efikasan, na neki naèin i lep - ali ne ovako velièanstven.
Putnici koji su se ukrcavali na malenim usputnim postajama delili su njegova
oseæanja. Posle tri dana putovanja u njemu se iskristalisala samouverenost, pa
je te musave putnike u vreæastoj odeæi gledao mra
teæi se sa visine, kao i
ostala posada.
No, nije postao onako uzvia
eno izdvojen kao pilot. Na licu gospodina
Prestona videle su se bore steèene posmatranjem nepojmljivih sudara razlièitih
vremenskih potencijala. Govor mu je vrveo od elegantnih, a
kolovanih nizvodnih
izraza, koje su obièni smrtnici tea
ko razumeli. Piloti obitavaju u veènosti, i
svesni su toga.
Tobi je bio primljen zbog svog privremeno korisnog znanja, a ne zbog vea
tine.
I zato je, kad su se indukcioni kalemi smrzli, poslat u maa
insko odeljenje
jednom kapetanovom oa
trom naredbom, baa
kao i Sten i ostali.
Gospodin Preston je, naravno, ostao gore.
Ogromno maa
insko odeljenje bilo je puno vike, nareðenja i guranja. Pogon koji
ih je vodio uz vreme poticao je iz ogromne bakarne armature koja se okretala,
kada dobro funkcionia
e, izmeðu divovskih magneta od crnog gvo~
ða.
Obièno je plovidba uz proa
lost reke gutala ogromne kolièine energije iz
Page 126
ABC Amber Palm Converter, http://www.processtext.com/abcpalm.html
pokretnog metala. No, pri presecanju reke, vijuganju izmeðu sprudova i bromnih
izvora, pilot bi povremeno naia
ao na deo obrnutog toka, pa bi se neko vreme
kretali uzvodno, a
to se tièe normalog toka vode, ali niz tok vremena.
To se obièno nije primeæivalo, mada se Tobiju èinilo da je daleko u reci
naslutio ogroman, avetinjski brod koji je postojao samo za trenutak. Imao je
ogromne, debele tornjeve iz kojih je kuljao prljavi dim, otvore na bokovima iz
kojih je zraèilo ljubièasto svetlo, i lebdeo je u vazduhu kao èudovia
na buba,
pokreæuæi maglu u visini, nalik na nateklog komarca-grabljivca a
to se sprema
da napadne metalnog kita.
Potom je - sssstttpp! - dunuo vetar sa mesta gde se nalazio prizor, i uzvik iz
dubine broda pozvao je sve ruke da poma~
u.
Sten mu je pokazao presvuèene cevi i kablove, veæ pokrivene za debljinu
a
ake tvrdim, mleèno belim ledom. Kazani su zraèili ogromnom vrelinom, ali
vremenski tok unutar cevi i kablova usisavao je energiju iz njih tolikom
brzinom da se led nije topio.
Tobi i svi ostali bacili su se na grebanje i lomljenje i ubadanje leda.
Bio je potpuno èvrst. Tobiju jedan komad leda pade u ruke i on za trenutak [ Pobierz caÅ‚ość w formacie PDF ]